Zimsko jutro bez snega. Magla. Na ulici lica u skladu sa vremenom: tmurna, umorna sa maglovitim pogledom. A Lim jednako teče.To je život.
A, zapravo šta je život za pojedinca? Kao što kaže naša novinarka i pisac Mirjana Bobić Mojsilović faktografija života je: rođenje, brak, dete, smrt. Od rođenja nas pripremaju za brak, rađanje dece koju ćemo odgajati isto tako, a kada ih “izvedemo na pravi put” i kada dočekamo unučiće da im predamo u amanet, onda se lagano spremamo za smrt. U međuvremenu završićemo neku školu, odraditi neki posao koji će nam doneti platu kojom ćemo izdržavati porodicu i obezbediti krov nad glavom.
Važno je biti u državnoj firmi, jer donosi sigurnost, malu ali sigurnu platu. Hvala Bogu na tu platu može da se uzme stambeni kredit, ali i kredit za auto, letovanje. Na čekove možemo da se obučemo i još ponešto. Telefon sa dobrom kamericom možemo uzeti na pretplatu preko A1 ili nekog drugog operatera i možemo se slikati do mile volje u novoj haljini, odelu, sa plaže, lepa je fotka trpeze sa slave….Važno je da nas drugi dožive kao srećne i uspešne, a u suštini: cifre se nižu, nule dodaju u dužničkom statusu, direktorima se smeškamo i ako nam je sve tužno i najradije bi pobegli ili se bar izvrištali, ipak idemo s gomilom podrške trenutnoj vlasti i aplaudiramo na sopstvenu propast.
Da li smo dobro uradili pismeni zadatak ili smo promašili temu? Da li je bolje biti vlasnik stana ili vlasnik sopstvenog života? Ispuniti sebe ili tuđa očekivanja? Uvek u dilemi. Kada se sastanemo konačno sami sa sobom i shvatimo da nismo uradili sve što smo mogli, pa poželimo sve iz poćetka, kraj nas podseti da nema još jedan krug, jer i Lim jednako teče od svog izvora ka ušću. Tako i život.
Autor Mevlida Džanović
