Hisardžik je selo koje se nalazi nadomak Prijepolja, tačnije na udaljenosti od 7 km od ovog prelepog grada u Limskoj dolini.
Naziv Hisardžik potiče od turskih reči hisar, što znači tvrđava i džik što u prevodu znači mala. Ovo selo je poznato po mnogim prirodnim i kulturno- istorijskim znamenitostima.
U ovom selu uspeva kesten, najslađe su kruške iz Hisardžika (jerbasme, takiše, dervišice, budale..) U poslednje vreme ima i zasada malina. U Hisardžiku se pravi poseban napitak od jabuka, pod nazivom sita. U podnožju sela protiče reka Mileševka u čijem kanjonu raste Pančićeva omorika.
Iznad Hisardžika na strmoj litici nalaze se ostaci srednjovekovne tvrđave Jerinin grad. Sa Hisaržika se pruža prelep pogled na manastir Mileševu. Kroz ovo selo je nekada, za vreme Turaka, prolazio važan karavanski put, kojim se išlo do Dubrovnika i Stambola. Hisaržik je naselje preteča grada Prijepolja.
Najvažnije obeležje Hisardžika je džamija koja potiče iz XVI veka. Nažalost, validnih pisanih podataka o ovoj džamiji nema. Jedino u putopisima poznatog osmanskog putopisca Evlije Čelebije, koji je ovim krajem prošao 1664.godine i naveo da se tu nalazi džamija i čak je pomenuo i manju Fatihovu džamiju u kojoj je tada imalo osmanskih vojnika.
U džamiji u Hisardžiku nalazi se najstariji Kur’an pisan posebnim stilom. Star je oko 400 godina. Sveta knjiga sačuvana je u ovoj džamiji u celosti, izuzev poslednje stranice sa šest kratkih sura. Ovaj Kur’an predstavlja istinsko kaligrafsko remek delo i jedan je od najznačajnijih primeraka Kur’ana na prostorima Balkana. Dimenzije ove svete knjige su 40×30, a težina 4 kg i 900 grama. 2005. godine posredstvom muzeja u Prijepolju Kur’an je poslat u Narodnu biblioteku u Beogradu na konzerviranje. Do tada se mislilo da je star 300 godina, zbog toga što na njegovoj prvoj straini piše ‘1116. godina hidžre (1706. godina), ali prilikom konzerviranja i istraživanja u Narodnoj biblioteci u Beogradu zaključeno je da je star ipak 400 godina. Takav zaključak je donet na osnovu detaljne analize pergamenta na kom je napisan i na osnovu mastila i ostalih detalja na koje su se stručnjaci pozvali. Nakon konzervacije Mushaf je vraćen u džamiju u Hisardžiku gde stoji i dan danas i predstavlja veliko bogatstvo.
Autor: Mevlida Džanović